Psihologija

                                             Laža i paralaža

Autor: Ekipa Stava

Stručnjaci kažu da je patološko laganje, izbegavanje istine bez određenog cilja, bez očigledne koristi, a veoma često može da bude veoma štetno po samog izvršioca. Ljudi koji spadaju u ovu vrstu lažova, laži izgovaraju svaki dan u velikim količinama i veoma su ubedljivi.

Psiholog Vesna Brdarević kaže da patološko laganje nije pod uticajem svesti i da se odvija nekontrolisano i impulsivno.

-Osobe koje imaju problema sa patološkim laganjem veruju u sopstvene laži kao da su one stvarne, te često ne priznaju da imaju problem. Iako, gledano sa strane, ovakvo laganje može dovesti osobu u neprijatnu situaciju kada ljudi otkriju da je konstantno lagala impuls ka lažima izgleda ima funkciju da bar neko vreme osobu prikaže u što boljem svetlu i poveća njeno inače veoma nisko samopuozdanje-objašnjava Brdarevićeva.

Osobe koje su imale iskustva sa patološkim lažovima kažu da se jedan patološki lažov najlekše može prepoznati po broju prekršenih obećanja.

-         Imao sam druga u razredu koji je konstantno pričao o svojim sportskim podvizima, te pobedio tamo, te pobedio ovde, te ima ove, te one medalje. Stalno je obećavao kako će doneti te svoje pehare i diplome koje je osvojio što se naravno nikada nije dogodilo. U početku sam mu stvarno zavideo, a sada ga iskreno žalim, nekome ko živi u svetu bajke, nikako ne može biti dobro- priča Boriša i dodaje da je tog druga nedavno sreo i da se ni malo nije pronmenio i dalje priča bajke istim žarom.

Psihijatar Vedran Podunavac keže da patološko laganje spada u poremećaj ličnosti, kao što su  granični, asocijalni ili narcistički.

- Patološko laganje može da postoji samo po sebi, ne mora nužno da spada u ozbiljniji psihijatrijski poremećaj. Dakle, jako je bitno razgraničiti da li je patološko laganje samo način ponašanja koji neka osoba manifestuje ili je deo odnosno simptom nekog ozbiljnijeg poremećaja. Ako se patološko laganje javlja kao simptom nekih od poremećaja ličnosti ono se uglavnom tretira medikamentima i psihoterapijom. Važna stavka u psihoterapiji je da osoba prizna da ima problem s laganjem, jer je za nju velika poteškoća da razluči kada govori istinu a kada laže-kaže Podunavac i dodaje da se u svojoj radnoj istoriji često susretao sa ovakvim tipom ljudi.

-Bilo je svega i svačega poliglota, raznih doktora nauka, imao sam i jednu groficu. U sećanju mi je ostala jedna devojka koja je došla da ispriča kako se upoznala sa dečkom koji je patološki lažov i kako joj je on navodno upropastio život da bi se na kraju uspostavilo da je ona to sve izmislila i da takve priče, priča godinama- tvrdi Podunavac.

Žene, buđenje! Ne trpite ljubomorne partnere

Autor Sanela Kesegi

Kada su veliki umovi poput  Jovana Dučića i Charles-Louis de Secondat Montesquieu  izrekli svoje misli o ljubomori. Jedan rekavši da je "Ljubomoran muškarac moralni idiot, a   ljubomorna žena gora i opasnija od preljubnice." a drugi da "Ima veoma nesretnih ljudi koje niko ne teši: to su ljubomorni muževi; ima ih koje svi mrze: i to su ljubomorni muževi; ima ih koje svi preziru: to su takođe ljubomorni muževi." Zasigurno nisu videli ljubomoru kao nešto što je afirmativno i poželjno u partnerskom odnosu, već kao osećanje koje je pobugno i može samo dovesti krahu ljubavi i pojesti je. Ipak stručnjaci smatraju da je određena doza ljubomore prirodna, jer nas motiviše da se borimo za odnos i zaštitimo gubitka,  no vrlo često ova emocija pokaže onu svoju tamniju stranu. Psiholog Nevenka Vrbojević, za Stav pobliže govori o ovom problemu.

-Ljubomora se najčešće javlja kod  osoba koje sebe ne poštuju dovoljno i koje samim tim nisu dovoljno sigurne u sebe. Ovakve osobe lako osete ugroženost jer doživljavaju sebe kao manje poželjne. Zatim tu su impulsivne i agresivne osobe, koje moglo bi se reći bez prethodnog razmišljanja srljaju ka zaključcima, te osobe kojima je veza ključni aspekt u životu i koji su usredseđeni na nju. Kod ovakvih ljudi postoji povećana osetljivost na svaku naznaku koja bi mogla da prdstavlja pretnju i tako dalje- kaže psiholog.

Takođe, ona objašnjava da u početku mogu laskati snažne emocije i strastveno obožavanje.  No taj strastveni zagrljaj uskoro može prerasti u grčevit stisak koji guši. Od pojačane sumnjičavosti i ispitivanja, traženja dokaza prevare – nadgledanja pošte, provere sms-ova, ispitivanje motiva, iznenadne poseti na posao… – posesivnost, kontroliranje, pretnje, ograničavanje…

Osoba prepozna da  počinje da se plaši reakcija partnera te pazi da ne napravi nešto čime bi izazvala besne i ljubomorne ispade. No, kod patološke ljubomore ne treba povod i objašnjenja nisu od velike koristi.

Nevenka kaže da u svom bliskom okruženju ima prijateljicu koja je udata za čoveka, za koga bi se moglo reći da pati od patološke ljubomore i da ona uprkos savetima i dalje ostaje sa njim.

-To je još jedan od problema. Naime, naše žene su sklone da trpe iz različitih razloga, zapravo uvek nađu razlog da opravdaju ponašanje svog partnera. Te im je žao, jer se on ne libi da preti kako će se ubiti, ako ga ona ostavi, te šta će reći familija, komšije i uopšteno okolina i tako dalje, opravdanja uglavnom nikada ne manjka- kaže Vrbojevićeva i dodaje da takve žene gotovo samovoljno postaju žrtve svojih jačih polovina koji se ne  libe ne da ih prate, proveravaju i posećuju na poslu, nego čak i da ih fizički maltretiraju.

-Imala sam prilike da razgovaram sa takvim ženama. One su uplašene, osećaju se nemoćno. Pa tu su izgovori neće on više, on je to samo jednom uradio i slično. A sitacije se samo ponavljaju i batine su sve učestalije, jer kada se dođe do tog stadijuma više proveravanje nije dovoljno za ljubomornog čoveka- kaže ona.

Za kraj našeg razgovora psiholog Nevenka Vrbojević kaže da  ljubomora nije dokaz ljubavi – ona je samo dokaz potreba, očajničke želje osobe da zadrži ono što trenutno želi te njenih (uglavnom) nerealnih strahova da joj je to ugroženo. 

Ako ljubomora traje i kad se odnos stabilizuje, te ako je ona učestala i bez pravih

(konkretnijih) povoda, te se intenzivno doživljava, burno i agresivno izražava  te se osoba teško razuverava ili pokušava kontrolisati partnera pretnjama i drugim oblicima nasilja svakako treba  potražiti pomoć!