Iz muškog ugla

                                  Kraljice noći

 Piše: Madmoiselle

Kada danas kažete prostitutka obično pomislite na „dame“ ispod mosta, na auto-putu, u parku, koje ulaze u kola koja se kraj njih zaustavljaju i odlaze do obližnjeg parkinga... A zaboravljate da su ove „dame“ u istoriji ostavile veliki pečat i da su neke od njih imale snažan uticaj u političkom i ekonomskom životu mnogih zemalja. Neke od njih su bile veoma obrazovane i govorile su po nekoliko jezika.

Jedan od prvih oblika prostitucije nastao je u Rimu i imao je religiozno karakter. U takvim zajednicama, u kojima prostitucija postaje važan deo verskog kulta, nastaće izuzetna sprega između seksualnosti i religije - to najbolje ilustruje podatak o postojanju dva neobična tipa prostitucije u hramovima božanstava. U prvom, žena se podvrgava činu prostitucije da bi se zatim mogla udati na uobičajeni način.

Drugi način je kad se žena posvećuje službi u hramu kao zaređena bludnica - na određeno vreme, ili što je češće, za čitav život. No i tu ima preterivanja koje je i tada teško bilo shvatiti. Tako, Herodot navodi da u hramu Miletu Vavilonci imaju jedan od najbesramnijih običaja: svaka žena koja se u toj zemlji rodila, mora jednom u životu otići u Venerin hram i onde imati seksualni odnos sa nekim neznacem. To je važilo i za žene iz bogatih porodica, ali one bi to radile na način dostojan gospođa: do hrama bi se odvezle u zatvorenim kočijama, praćene sluškinjama. Hroničar dalje beleži da je unutar hrama uvek veliki metež - jedni ulaze, drugi izlaze. Da bi se uveo nekakav red, formirane su mnogobrojne staze koje vode u svim pravcima do žena, i prepune su muškaraca koji su u potrazi za ženom koja im se dopada...

Između antičke Grčke i Rima postoje brojne i bitne razlike u odnosu ljudi prema braku i prostituciji (ženskoj i muškoj). Rimljani su u poimanju braka imali, u početku, pristup blizak grčkom: u strogom vaspitanju Grci su ženama nametnuli rađanje dece kao najvažniji smisao porodične zajednice. To je bila bračna dužnost - bez posebnih seksualnih odnosa povezanih sa osećanjima ljubavi, nežnosti i strasti. Uopštavajući ovu sliku, jedan autor, bez imalo ironije, ističe da je Grcima gotovo pošlo za rukom da iz bračne veze uklone ljubav. Neki čak tvrde da je gotovo nemoguće pronaći primere da se slobodna grčka žena udala iz ljubavi. Za svakog građanina, ne samo mladića, nego i za oženjene muškarce, najjednostavnji način da dođu do zadovoljenja svojih seksualnih potreba bila je poseta javnoj kući.

Ljudi koji su pod okriljem noći “tražili najjadniji odnos na svetu”, to jest, odnos s udatom ženom, bili su prezirani. S obzirom na to da su među brojnim kategorijama postojale i prostitutke koje su svoje usluge naplaćivale simboličnim iznosima, ovo zadovoljstvo je mogao gotovo svako sebi priuštiti (“Cena: samo obol”). I u Rimu brak je bio, pre svega, okvir dopuštene seksualnosti - bez velike veze sa erotizmom. U okviru događaja koji su pratili stupanje u brak izdvojićemo, kao ilustraciju, samo prvu bračnu noć, koja je objektivno predstavljala dozvoljeno nasilje. To nasilje, preodeveno u običaj, zadržalo se, u različitim oblicima, u pojedinim delovima sveta sve do XX veka. Posle gozbe sledio je običaj deductio, odnosno, formirala bi se venčana povorka koja bi, uz neograničenu raspojasanost gostiju (glasno su se pevale pesme u slavu penisa i pravile bestidne šale), stizala do mladoženjine kuće. U početku je praktikovan običaj koji se zadržao do današnjih dana i kod nas - simbolična otmica mlade. Bračna postelja bi bila pripremljena, a nevestu bi starije žene prethodno uputile u tajne seksualnog čina. U bračnoj sobi poseban značaj i ulogu imala je statua Mutunusa Tutunusa, boga (nižeg reda) polnih odnosa između muškaraca i žena. Posle molitvi upućenih boginjama Junoni i Cinciji (boginja pojasa), muž bi odrešio ženin pojas.

Ona bi potom skidala odeću i sedala na Mutunusov kameni božanski penis. Rezultat tog čina bio je praktične prirode, defloracija - bušenje devičanske opne - čime bi bila umanjena neprijatnost, a i moguća kasnija odbojnost (pa čak i osećaj odvratnosti) žene prema činu snošaja sa mužem. Polni odnos, kada je u pitanju devica, kako to tumači Bataj, u osnovi ima smisao nedela.

Na ovom mestu treba naglasiti da i u znatno kasnijoj istoriji čin defloracije nije poveravan mladoženji, već posebnim ljudima. Njima je davana moć kršenja tabua, koju bi po svršetku tog čina zajednica nadalje zabranjivala. Najpre, u prvim vekovima hrišćanstva, uglavnom je sveštenstvo određivalo defloratore nevesti. No, polako je postajalo nezamislivo da se u ovoj stvari traži pomoć božjih slugu, tako da se postepeno uobičajilo da se za defloraciju žena obraća - vlastelinu. U svakom slučaju, smatra Bataj, pravo prve bračne noći, koje je uživao vlastelin kao nosilac suverene vlasti na svom posedu, nije predstavljalo, kao što se dugo stereotipno verovalo, zloupotrebu tiranina kome niko nije smeo da se odupre, već je poreklo ovog prava bilo sasvim drugačije.

Naravno, defloracija je u antičkom Rimu imala i velike ritualne implikacije, a i praktične - neutralisanje opasnosti od prvog seksualnog snošaja. Seksualni život Rimljana republikanske epohe čini se besprekornim. Jedina krupna mrlja koja je tu sliku narušila je čuvena otmica Sabinjanki, koja će dugo biti prisutna u psihi Rimljana i ostaviće posledice na njihov odnos prema suprugama.

Iako rimska žena nije bila zatvorena u ženske odaje, poput grčke, osnovna uloga u braku joj je bila održavanje domaćinstva i rađanje dece. U Rimu, kao grčko nasleđe, brakovi su često bili posledica ranih zaruka, koje su sklapane iz političkih, ekonomskih ili nekih drugih razloga.  Vekovima je žena bila potpuno u drugom planu, sa dvostrukim merilima morala. Za razliku od nje i njenog najvećeg mogućeg greha - preljube, zbog koje je mogla biti i pogubljena, muževljeve seksualne avanture smatrane su nestašlucima bez ikakvih posledica. Car Tiberije je u I veku doneo odredbu da ukoliko javni tužilac ne pokrene krivični postupak, onda, na osnovi starog običaja, odluku o kazni zajedno donose muž i rođaci. Razvod se dobijao veoma retko, i to - samo u slučaju teških razloga kao što je npr. ženina neplodnost.
Odnos Rimljana prema prostituciji bio je sasvim praktičan, a prema mišljenju rimskih pisaca Cicerona i Livija, prostitucija postoji od samih početaka rimske države. Livije navodi da su 501. godine pre n.e. na proslavi igara u Rimu, sabinjanski mladići "oteli neke uličarke". Horacije pripisuje pesniku Katonu prastaru tvrdnju da prostitucija čuva svetost domaćeg ognjišta. Iako najraniji zakon, koji se odnosi na prostituciju potiče iz Avgustovog vremena, nepostojanje ranijih pravnih propisa ne znači da nije bilo klasične prostitucije. U tom kontekstu zanimljiv je praznik Floralije (Floralia), koji se održavao u čast jednog od najstarijih italskih božanstava, boginje cveća i proleća, Flore (od 28. aprila do 1. maja). Tokom tih dana, izvođene su mimi, a učesnici su bili poznati po pijančenju i nepristojnostima. Vrhunac je predstavljalo pojavljivanje bludnica na pozornici, koje su, po želji sakupljenog naroda, uz ples nabijen erotikom, bacale sa sebe odeću i ostajale nage. Postoji pretpostavka da je svečanost imala plebejski karakter, a da su je rimske prostitutke smatrale svojim praznikom. Međutim, već od kraja republikanske epohe dolazi do velikih promena. Položaj žene se poboljšavao u svim domenima - muž više nema neprikosnovenu moć.

Čak i razvod je u toj meri olakšan da bi Rimljnkama pozavidele žene u najvećem broju zemalja u današnjem svetu: razvoditi se i ženiti, odnosno udavati više puta, više nije praćeno ljagom i starovremenskim moralom.  Sa početkom Carstva, kada se Rim širi i u njega se sliva neviđeno bogatstvo sa svih strana sveta, započinje raskošan život u kome brak više ne predstavlja neku posebnu vrednost. Nestaju vrline i pastoralna slika koja je karakterisala život i porodicu "zlatnog doba" ranog Rima. Vekovima kasnije, Avgustu i najvećim pesnicima, piscima i uopšte umetnicima njegove epohe, sve to će ostati samo ideal koga su veličali i slavili. Muškarcima je bilo lakše i ugodnije da provode život sa ljubavnicama nego da formiraju bračnu zajednicu sa svim obavezama i tegobama koje ona donosi. Svestan ovih promena i njenih posledica po samu državu, već Avgust donosi zakonske odredbe koje su trebale da podstaknu zasnivanje braka. Tako, na primer, doneta je zabrana raspolaganja imovinom - za neoženjene muškarce do šezdesete godine, a žene do pedesete, ili, za muškarce bez dece iznad 25 godina, a žene iznad 20 godina. Među tim zakonima bilo je i danas aktuelnih podsticaja, npr. davanje olakšica roditeljima s troje ili više dece. Da li samo zbog toga što su se odnosili na plemstvo a ne i na plebs, ili i zbog nekih drugih razloga, ovi zakoni - nisu postizali cilj. Pojedinci bi sklapali formalne brakove da bi sačuvali svoja prava; bogati su i dalje više voleli da vode raskalašan život sa prostitutkama ili ljubavnicama. Uprkos cilju kome su težili, doneti zakoni su i ograničavali brak – podstican je samo onaj koji je smatran prikladnim: naime, muškarac koji je pripadao nekom visokom staležu nije se mogao ženiti ženom nižeg društvenog ranga. U okviru ovih Avgustovih zakona, doneti su i prvi koji su u istoriji države priznavali konkubinat - muškarac je mogao živeti s bilo kojom ženom, ako je o tome službeno obavestio vlasti (deca iz takve veze nisu bila zakonita i nisu imala pravo na njegovo nasledstvo).

Rimska žena konačno je prevalila viševekovni put od ugledne i poštovane matrone u togi, kojoj su se ljudi, kao simbolu svih vrlina, uklanjali s puta: U tom novostvorenom svetu moći i raskoši Rima, menja se i život žene, pre svega u domenu njene seksualne i društvene slobode, jer njene domaćičke vrline više nisu bile primarne. Naravno, da u toj slobodi, pored društvenih, primarnu ulogu imaju i ekonomske promene. Ona više nije zavisila od oca i muža, kao vekovima pre toga u prošlosti. U novom, slobodnom braku, ona sada nakon smrti oca postaje naslednik, odnosno gospodarica svog imetka, ili pak, za ljubavnika uzima bogatog muškarca (“sponzora”, kako bi se to nazvalo u savremenom žargonu), koji će moći da joj ispunjava želje i prohteve. Posledice ovog stanja su dovele do donošenja zakona lex Voconia, koji je imao za cilj da onemogući žene da preuzimaju nasledstvo. Pored seksualne slobode i života u kome je sebi mogla da priušti zadovoljstva kad i koliko bi ona htela, kao završetak potpunog preobražaja nekadašnje smerne matrone, nova žena se više ne usteže ni da se uključi u javne poslove.

Seksualni skandali i ekscesi za mnoge predstavljaju krajnju degeneraciju Rima. Objektivno, to i jeste tako - u vreme Carstva rimsko društvo je dostiglo vrhunac iskvarenosti u istoriji.  Međutim, uprkos svemu, pa i zabranama pojedinih careva, prostitucija je uspela da pronađe adekvatne odgovore i da opstane bez ikakvih prekida, menjajući samo formu i oblike. Slava i tragedija novih žena sada okupiraju Rim.

Posebnu ulogu u prostituciji imalo je njeno nastajanje i vezivanje za pojedine institucije karakteristične za forme društvenog i kulturnog života. Naročito pogodno tle za tako nešto bila je sklonost Rimljana ka kupanju. Pored carskih grade se i javna kupatila ogromnih razmera, pa i privatna, koje su pojedinci vodili za svoj račun. Vrlo brzo terme postaju najznačajnija mesta za okupljanje muškaraca u potrazi za raznovrsnim seksualnim požudama. Naročito je to karakteristično od I veka, kada se u njima praktikuje zajedničko kupanje muškaraca i žena. Počev od Hadrijana (117-138 g.), mnogi imperatori su pokušavali da ih zabrane, ali u tome nisu uspevali sve do IV veka, kada hrišćanstvo postaje zvanična religija Carstva. Kupatila postaju manje-više javne kuće. Sluškinje u njima su često bile bludnice i bludnici specijalizovani za masažu. Zanimljivo je da ova sprega masaže i prostitucije postoji i danas u Evropi, Americi i na Istoku. I pojedini carevi ostali su poznati po svom životu u termama. Car Elagabal, ili "muška Mesalina", kako su ga još nazivali (po rimskoj carici iz prve polovine I veka, koja je svojim razvratnim životom obezbedila mesto u istoriji), pored kupatila u carskoj palati, otvorio je i javna kupatila za narod, kako bi se snabevao muškarcima. On je bio oličenje krajnje izopačenosti i besramnosti, koja je prožimala rimski život tog vremena.

Još zanimljivija je priča o nastajanju veze između teatra i prostitucije. Već u pretečama rimskog teatra (atelane, mime i pantomime), uspostavlja se sklonost ka erotičnom: prostitucija i javne kuće već postaju deo njih. Novinu predstavlja to što su ženske uloge igrale zaista žene, koje su na kraju predstave igrale gotovo gole. Prikazivanje erotičnih scena bilo je veoma popularno, a važan element bio je ples, koji je imao bitnu ulogu u atelanama i mimama.

Reč prostitucija je u svakodnevnu upotrebu ušla u 18. veku.

Kurtizane i konkubine često su zauzimale visoke pozicije u tradicionalnim društvima.

 Kurtizane su bile lepe i obrazovane, kulturnog ponašanja, lepo obučene, zavodljive, vešte lubavnice, ali i nemilosrdne kad je reč o finansijskom aspektu svojih usluga.

One su u početku bile dvorske dame u pratnji kraljice, a kasnije ljubavnice vladara ili nekog visokog feudalca.

Upravo to što su umele visoko da naplate svoje usluge tazlikovalo ih je od ostalih prostitutki
  Jedna od najpoznatijih kurtizana je ljubavnica Luja XIV madam Pompadur koja intrigira i dan danas.
Bilo je i slučajeva das u i vladarke koristile usluge muških prostitutki koji sui h zadovoljavali za novac, titule, posede, politički uticaj i sve bi oni to zadržavali osim političkoj uticaja kada ih se kraljica zasiti.

Jedan od takvih parova su ruska kraljica Katarina II poznata kao Velika i njen ljubavnik grof Potemkin. Ruska kraljica je imala još nekoliko poznatih ljubavnika Stanislava Ponjatovskog koga je 1764. godine postavila na poljski presto, Sergeja Saltikova, grofa Grigoraja Orlova, koji je sa Katarinom bio više od deset godina. Nakon Potomskog, na red je došao mladi Platon Zubov koji je imao samo 25 godina, ali on nije mogao da zadovolji Katarinine apetite

i tada je nastao čuveni tajni, privilegovani klub nazvan Mali Ermitraž, čija je glavna uloga bila da organizuje zabavu i orgije.

Od tada pa do danas stvari na ppolju prodavačica ljubavi se nisu mnogo promenile i dalje imate one koje rade na ulici, ali i one koje umeju dobro da naplate svoju “ljubav”. U nekim zemljama je legalizovana u nekima nije, ali njena popularnost nije opala I verovatno nikada ni neće…

I want  be loved by you, 

just you…

Piše: Madmoiselle

“Platinasta kosa, njene zavodljive obline, lelujava bela haljina i karakterističan mladež - postali su simboli pop kulture. Koketna i senzualna Merilin je celog života robovala svojoj drugoj, mračnijoj strani. Neuroze, nesigurnosti i nezadovoljstva „lečila“ je alkoholom i tabletama. Imidž „fam fatal“ bio je u stalnom sukobu sa Normom Džin Bejker, depresivnom senkom njenog detinjstva”…

Marilyn se rodila 1926. kao Norma Jeane Mortenson u Los Angelesu, a njena baka ju je krstila pod imenom Norma Jeane Baker. Majka je nije mogla odgajati, pa ju je dala u sirotište, gde je živela do sedme godine. Nakon toga majka joj se nakratko vratila, ali ju je potom još jednom napustila, nakon živčanog sloma. Majka ti Marilyn Monroe, je bila depresivna, a njen ujak i pradeda su se obesili . Ona je veliki deo  detinjstva provela po hraniteljskim porodicama I u toku tog ni malo lakog perioda, promenila ih je 12. Sirotište Hollygrove, u kojem je provela deo života, danas ima muzej u hodniku posvećen glumačkoj ikoni.



Kad je napunila šesnaest godina, udala se za suseda, 21-godišnjeg Jamesa Doughertyja, kako bi izbegla ostanak u sirotištu i selidbu kod još jedne hraniteljske porodice. Ostali su u braku četiri godine. Marilyn je imala i sestru, za koju nije znala dok nije napunila dvanaest, a sestra Berniece Baker Miracle devetnaest godina. Nakon upoznavanja, ostale su u kontaktu čitav život, a Marilyn je sestri ostavila deset hiljada dolara u testamentu. Berniece je 1994. napisala knjigu "My Sister Marilyn", koja je postala best-seller.  Dok je njen suprug Dougherty sluzio vojni rok u mornarici tadašnja Norma Jeane je radila u fabric aviona i municije, gde je farbala avione. Norma Jeane je ubrzo postala popularna manekenka, prešla iz brinete u plavušu te se često pojavljivala na naslovnicama. Ubrzo ju je primetio agent 20th Century Foxa Ben Lyon, koji je u njoj vidio novu Jean Harlow, i nakon nekoliko nedelja planiranja smislili su novi imidž i ime za Normu – Jeane Monroe. Ipak, Jeane je bilo relativno često ime i Lyon je predložio Marilyn, kombinaciju imena Mary i Lynn, što se Normi Jeane inicijalno nije svidjelo, ali ime je bilo originalno i lako pamtljivo zbog inicijala "M.M.". 

Marilyn je postala glumica studija Fox. U početku je glumila u manjim filmovima te je paralelno s glumačkom karijerom studirala književnost i umetnost u Los Angelesu, ali njen hiper-seksualizirani imidž gurnuo ju je pod glavni fokus Hollywooda i počela je glumiti u većim projektima, počevši od "All About Eve", s Bette Davis u glavnoj ulozi. Fox je hteo Marilyn u laganim komedijama, što je kulminiralo hitovima "Gentlemen Prefer Blondes" i "The Seven Year Itch". Do 1953. Marilyn je postala velika filmska zvezda. Upravo tada Hugh Hefner je izdao prvi broj Playboya i na naslovnicu je stavio Marilyn Monroe. Hefner je, naime, uspio kupiti zaboravljene nage slike Marilyn iz 1949. te ih je objavio u prvom Playboyu. Skandala nije bilo, jer je Marilyn opušteno priznala da je pozirala gola na početku karijere, dok je živela u oskudici, i na taj način sačuvala karijeru.

Marilyn nije htela glumiti u "komedijicama" i imala je dobar um za marketing te je čak osnovala vlastitu produkcijsku kuću i uspela dogovoriti ozbiljnije projekte s Foxom. Prva ozbiljna uloga, u filmu "Bus Stop", donela joj je Zlatni globus. Fox je morao pristati na njezne uslove, jer je bila najtraženija glumica sveta, a Marilyn je znala kakvu moć ima. Ipak, iza kulisa, njen svet je uglavnom bio u rasulu, a brzi uspon slave doneo joj je depresiju, poremećaje u prehrani, nestabilne veze.

Bejzbolaški velikan Joe DiMaggio ju je obožavao, uzeli su se, ali on je bio suludo ljubomoran. Na premijeri "The Seven Year Itch", kada je Marilyn pozirala za danas kultne slike, gde stoji iznad šahte dok joj vetar diže suknju, otkrivajući gaćice, bio je jedan od trenutaka kad je DiMaggio bukvalno poludeo, tako das u se nakon premijere žestoko posvađali. Bili su venčani samo jednu godinu, ali veza je trajala duže, dok urbana legenda kaže kako su se nedugo pre njene smrti trebali ponovno venčati. DiMaggio je nakon razvoda prestao piti i počeo se zanimati za umetnost, čak je s Marilyn čitao poeziju u njenim zadnjim godinama. Nikad je nije preboleo i slao je ruže na njen grob tri puta nedeljno, dvadeset godina nakon njene smrti.

Nakon DiMaggia udala se za dramaturga Arthura Millera, a to je početak problematičnog dela njenog života i prerane smrti. Od Millera se razvela godinu dana pre smrti, kada su kolale glasine da će se vratiti DiMaggiju, ali i da je ljubavnica predsednika Kennedyja, što je izgledalo posve očito dok mu je pevala na rođendanskoj proslavi. Bilo je to tri meseca prije njene smrti. Haljina koju je tada imala na sebi prodana je na aukciji 1999. godine za više od milion dolara.

Nakon ozbiljnog filma "Bus Stop", najveći hit je postigla krajnje neozbiljnim naslovom, komedijom "Some Like It Hot". Jack Lemon i Tony Curtis bili su joj izvrsni partneri na velikom ekranu, a redatelj Billy Wilder bio je osobito oduševljen njenim nastupom, koji joj je doneo Zlatni globus za najbolju glumicu u komediji ili mjuziklu. Film je bio nominovan za šest Oscara. Njen poslednji film je "The Misfits" redatelja Johna Houstona, ali to je snimanje svima prošlo daleko manje ugodno od "Neki to vole vruće", jer je Marilyn često izostajala zbog bolovanja, a bolovanje je značilo depresiju, uzimanje  tabletam i poremećaj u ishrani.

Marilyn Monroe je 1962 pronađena mrtva u svojoj rezidenciji u Brentwoodu, a autopsija je utvrdila uzrok smrti kao "akutno trovanje barbituratima, posledice verovatnog suicida". Teorije zavere o njenoj smrti i dalje žive, posebno ona da ju je klan Kennedyjevih smaknuo zbog afere s predsednikom.

Zadnjih godinu dana života, Marilyn je među filmašima bila znana kao glumica s kojom je teško raditi, a zbog alkoholizma i tableta je dobrovoljno otišla na rehabilitaciju, odakle je često bila u telefonskom kontaktu s DiMaggiom. Posljednji film koji je snimala jest "Something's Got to Give", s Dean Martinom, ali taj naslov nikad nije dovršen, iako je objavljena verzija s 37 minuta snimljenog materijala. Redatelj Henry Weinstein se seća kako je Marilyn na snimanje došla pod virozom, često je imala temperaturu i hroničnu upalu sinusa, ali glavni je problem bio njeno psihičko stanje i strah od izlaska pred kamere: "Malo ljudi iskusi prestravljenost. Prođemo kroz anksioznost, nesretnost, slomljena srca, ali to (ponašanje Marilyn na setu) bila je čista prestravljenost", izjavio je.

Marilyn Monroe bila je daleko više od tupave plavuše koju je često glumila u filmovima. Od siromaštva i sirotišta uspela se izboriti za tron na samom vrhu filmske industrije, ali taj proces ju je istrošio, mentalno i fizički. Volela je umetnost, najdraži slikar joj je bio Goya i planirala je dugotrajnu i ozbiljnu karijeru glumice i producentkinjee. Čitav život je posećivala psihijatre te je uvek sa sobom vodila svoju profesorku glume koja ju je pripremala za scene.
Psihijatrica Marianne Kris bila je njena glavna naslednica, a ona je kasnije 25 posto ostavštine Marilyn Monroe ostavila klinci za decu Anna Freud u Londonu. Porodica njenog profesora glume Leeja Strasberga dobila je 75 posto imovine. Strasberg je bio odgovoran za njen prelazak na ozbiljne filmove i veoma ju je cijenio: "Radio sam sa stotinama i stotinama glumaca i glumica i od svih samo se dva imena ističu. Prvo ime je Marlon Brando, drugo ime je Marilyn Monroe".
Kroz karijeru koja je trajala prekratko i završila naglo i tužno, Marilyn zauvijek ostaje ikona pop kulture te neizostavan deo filmske istorije.

Ona zanimljivija strana istorije

Autor: Madmazel

 Još je Ža Ža Gabor rekla da je rat polova jedini rat u kojem obe strane redovno  spavaju sa neprijateljem, a Vodi Alen da misli da kada je Bobu Geldofu rekao da može voditi ljubav i po osam sati. Nije spomenuo da u to ubraja četiri sata moljakanja, večeru i film. Bilo kako bilo, istorija obiluje veoma zanimljivim primerima iz seksualnog života naših predaka. A kako se veruje, iako ne postoje pisanji tragovi, praistoriju je obeležio seksualni život bez granica i predrasuda.

Učeni tvrde da su u tom periodu žene bile glavne, radi se o dobu matrijarhata kada su one bile predmet obožavanja jer su darilave život. Dok ulogu muškarca u reprodukciji niko nije razumeo i on je samo trebao da nabavlja hranu i čuva zajednicu. Malo je poznato da su u pećinama, pored slika životinja i lova, česte bile i slike polnih organa, najčešće uvećanih ili stilizovanih.
I dalje se vode debate o tome da li su imale religijsko značenje ili su bile korišćene kao stimulansi. Ujedno širom Evrope istraživači su nalazili figure plodnosti koje su predstavljale žensko božanstvo. Radilo se o figurama golih žena sa uvećanim stomakom i grudima, što je predstavljalo simbol plodnosti.

Prve igračke za žensko samozadovoljavanje stare su oko 30 hiljada godina, a danas su poznate kao „dildo“. Ujedno mnogi arheolozi vode raspravu oko pravog porekla kamenih „dugmića“, ali mnogi misle da su ih žene koristile dok su muškarci bili odsutni u lovu.

U pećinama Francuske nađeni su crteži stari preko 12 hiljada godina na kojima se prikazuju muškarci kako koriste nešto što veoma podseća na kondom.

Prva „porno statua“ stara je oko 7200 godina, a pronašli su je nemački naučnici 2005. godine. Ona predstavlja ženu i muškarca za vreme seksualnog čina. Figura je nazvana Adonis iz Kernica.

Stari Egipćani su imali veoma ležeran odnos prema seksualnosti.

Veoma je zanimljiv način kako je Amon Ra stvorio život. Prema legendi on je masturbirao i stvorio svoju decu Šu i Tefnuta. Svake godine su faraoni, kao sinovi boga Ra, ponavljali ovaj događaj pred narodom i masturbirali u reku Nil.
Faraoni su imali i svoje hareme. Rekorder je bio Ramzes II Veliki koji je imao oko 110 sinova i kćeri i živeo je punih 90 godina. Očigledno je uživao u životu. Incest je bio prisutan u vladarskoj porodici i faraoni su se ženili svojim sestrama i polusestrama.
Seks pre braka je bio uobičajen i kod muškaraca i žena i nije bio osuđivan, a u braku se vernost podrazumevala.
Postojale su i svete prostitutke, koje su se bavile plesom i besplatno pružale „usluge“.
Njihova uloga je i danas nerazjašnjena i neki egiptolozi misle da su mnoge devojke ulazile u ove grupe kako bi se „pripremile“ za brak.
Egipćani su koristili kondome – nađeni su crteži stari 3000 godina. Nedoumica je da li su oni korišćeni u ritualne ili zaštitne svrhe.
Na mnogim statuama i ilustracijama u hramovima prikazani su seksualni odnosi, a bogovi su često prikazivani sa velikim genitalijama.
U XIX veku Britanci su oštetili mnoge statue kako bi „prikrili“ nepristojna mesta.
U Mesopotamiji predmet obožavanja bila je boginja Ištar.
Svaka žena je bila dužna da bar jednom u životu, obično posle venčanja, ode u njen hram.
Tamo bi čekala prvog stranca koji dođe i baci joj srebro u krilo.
Nije smela da odbije stranca i obavezno je imala seks sa njim i posle bi se vraćala kući.
Kinezi su verovali da je svet nastao tako što je Nebo vodilo ljubav sa Zemljom. U Kini su važili dvostruki standardi – žene su morale da budu device pre braka i verne svom mužu, dok su muževi smeli da imaju ljubavnice.
Značajnu ulogu u istoriji seksa imala je Indija.
Indijci su prvi pisali o seksu i dela iz Indije imala su značajan uticaj na kulturu cele Azije.
U Indiji se smatralo da je seks zajednička dužnost muškarca i žene i da oboje treba da uživaju u njemu.
Seks je bio sakrament, deo religije.
Prisutna je bila i prostitucija, i grupni seks. Seksualni odnosi su prikazivani na vazama, skulpturama i zidovima hramova.
Kama Sutra je i danas veoma popularno štivo, a malo je poznato da je stara 1800 godina, i da su neki tekstovi o seksu iz Indije stari i preko 3500 godina.
Stari Grci se obično smatraju prvim civilizovanim Evropljanima, filozofima i naučnicima. Spartanci su simbol neustrašivih ratnika.
Seksualni život starih Grka i danas je predmet brojnih nedoumica.
Žene su imale skoro robovski položaj i morale su da strogo poštuju muža. One su morale da dele muža sa robinjama i prostitutkama – heterama koje su bile visoko obrazvane, i običnim koje su radile na ulici.
Interesantno da u Sparti muškarac prvih deset godina braka nije smeo da vidi svoju ženu po danu.
U čast boga Dionisa Grci su priređivali orgije, ali izgleda da su one bile religioznog karaktera.
Na mnogim grčkim vazama sačuvane su ilustracije odnosa, koje će se narednih vekovima smatrati nepristojnim i skaradnim.
U Rimu je bila interesantna podela na „aktivne“ – muškarce i „pasivne“ – žene.
Pasivno ponašanje kod muškaraca (homoseksualno) smatralo se „uvozom“ iz Grčke. Takvo ponašanje bilo je zabranjeno za slobodne muškarce i žene u doba Republike, ali bilo je dozvoljeno i uobičajeno sa prostitutkama i robovima.
Prostitucija, i muška i ženska, bila je legalizovana i oporezovana.

Seksualni odnosi pre braka bili su uobičajeni i nisu bili osuđivani. Muškarci su često imali ljubavnice i posećivali su prostitutke. Brak je često smatran ugovorom i položaj žene bio je loš. Dešavalo se da muž „pozajmi“ svoju ženu prijatelju.
Stari Rimljani su često crtali grafite po kućama i zidovima. Bili su uobičajeni grafiti sa nacrtanim polnim organima i seksualnim odnosima. Palate bogatih imale su „nepristojne“ slike, a često je nacrtan penis na kući pokazivao da je to bordel.
Veliki penis kod muškaraca se nije smatrao privlačnim i često je korićen na grafitima za postizanje komičnog efekta.
Kada je u XIX veku iskopavana Pompeja, italijanski i engleski arheolozi bili su zaprepašćeni grafitima, figuricama i slikama koje su nalazili i dugo su ih krili u podrumu napuljskog muzeja.
Mnoga „dostignuća“ moderne porno industrije potiču iz Rima. Bogati su često priređivali orgije. One su počinjale sa velikim količinama jela i pića, a u orgijanju su učestvovali i bogati i robovi. Najpoznatije su bile orgije cara Kaligule i Nerona.
Kaligula je voleo da odvodi u krevet žene senatora i da se posle javno hvali. Prešao je granicu kad je svog konja proglasio za senatora i tada je ubijen.
Prema istoričaru Pliniju Starijem potentnost se mogla povećati ako se u desnoj ruci drži testis magarca, a impotenciju su izazivali miševi.
Padom Zapadnog rimskog carstva i pobedom hrišćanstva počinje srednji vek.
Hrišćanstvo je donelo sasvim drugačiji pogled na seks – umesto uživanja seks je postao greh koji se mora praktikovati da bi se dobilo potomstvo.
U umetnosti prestaje prikazivanje odnosa i nagih ljudskih tela.
Seljačka porodica je obično živela u kući koja je imala jednu sobu u kojoj su spavali roditelji i deca, pa čak i stoka. Nije teško zaključiti da su deca „iz prve ruke“ imala časove seksualnog obrazovanja.
Crkva koja je propovedala čednost je bila veoma licemerna. Mnogi sveštenici imali su žene, a brojne rimske pape i kardinali imali su ljubanice, pa čak i ljubavnike.
Plemstvo se ponašalo osiono – poznat je Zakon Prve bračne noći po kome su žene seljaka morale da prvu bračnu noć provedu sa feudalcem koji je bio gospodar sela.
Na istoku dolazi do uspona islama koji je imao sličnu politiku kada je seks u pitanju kao hrišćanstvo. Seks se krije i muškarci dobijaju pravo da imaju četiri žene i hareme, a žensko neverstvo se kažnjavalo smrću.

Sa usponom renesanse u XV i XVI veku dolazi do oživljavanja antičke kulture, ali se „čedna“ zavesa uglavnom održala. Prostitucija postaje uobičajena, a bogati i moćni imaju svoje ljubavnice.
Sa otkrićem Amerike u Evropu dolazi zlato, kukuruz i sifilis, koji se veoma brzo širi Evropom, što je jasan dokaz da je „čednost“ bila samo maska. Suočeni sa epidemijama veneričnih bolesti, u Evropi pronalaze nove načine zaštite.
U XVI veku je Italijan Gabrijele Filipini napravio kondome od lana koji su se pokazali uspešnim u borbi protiv sifilisa. U sledeća dva veka počinje upotreba kondoma od životinjskih tankih creva. Ovi kondomi su bili delotvorni, ali i skupi, pa su korišćeni više puta što je dovodilo do infekcija.
Osamnaesti vek je doneo Đakoma Kazanovu, legendarnog italijanskog plejboja, koji je spavao sa 122 žene. U svojoj autobiografiji je detaljno opisao dvoličan moral i život evropske elite, te se ova knjiga i danas smatra epohalnim delom.
Privatni život se dugo krio od očiju javnosti.
Erotska štampa se pojavila u Evropi još u XVI veku i dugo se smatrala nepristojnom. U poslednjih 200 godina lagano padaju granice i počinju da se objavljuju erotski romani i časopisi. Prvi erotski film snimljen je u Francuskoj 1908. godine.
Stidljiv odnos prema seksu ostao je sve do šezdesetih godina dvadesetog veka i seksualne revolucije.
Malo je pisanih tragova o tome kako su živeli naši preci.
Prihvatanje hrišćanstva značilo je i prihvatanje tada važećeg crkvenog morala. Interesantno je da se kralj Milutin ženio čak pet puta i da je izgradio najviše crkava od svih srpskih kraljeva, verovatno da bi se iskupio.
Život pod Turcima se nije svodio samo na neprestane borbe, nasilje i ustanke.
Najbolji dokaz o seksualnom životu naših predaka napravili su oni kroz narodnu umetnost. Pored brojnih epskih i „pristojnih“ ljubavnih pesama, postoji veliki broj erotskih pesama koji se i po današnjim standardima mogu smatrati skaradnim i nepristojnim.